Periferna arterijska bolest (PAB)

    U osnovi periferne arterijeske bolesti (PAB) se nalazi proces ateroskleroze i formiranje nakupnina masti i kacijuma – plaka koji blokira protok krvi bogatom kiseonikom. Ovo oboljenje je jako često u našoj populaciji i najčešće zahvata arterije na donjim ekstremitetima, ali se može naći i na arterijama ruku. Smanjenje cirkulacije dovodi u početku do bolova posle fizičkog napora, ali bez adekvatne terapije bolest može vrlo brzo napredovati i dovesti do teških komplikacija i invalidnosti.

    Kako periferna arterijska bolest nastaje i ko je u opasnosti?

    Ateroskleroza i formiranje plaka je hronično oboljenje koje postepeno dovodi do suženja krvnih sudova, smanjujući protok krvi. Sam uzrok bolesti nije poznat, ali odredjena stanja koja predstavljaju faktore rizika, mogu oštetiti na direktan ili indirektan način zid krvnog suda i dovesti do formiranja aterosklerotskog plaka.

    Faktori rizika za perifernu arterijsku bolest:

    • Pušenje – glavni faktor rizika za PAB; rizik od PAB se povećava 4 puta kod pušača; prvi simptomi bolesti se javljaju u proseku 10 godina pre kod pušača u odnosu na nepušače.
    • Starost – bolest je karakteristična za osobe starije od 70 godina, odnosno osobe starije od 50 godina sa prisutnih više faktora rizika, ali se poslednjih godina učestalije javlja i u mladjem životnom dobu.
    • Šećerna bolest (Diabetes mellitus).
    • Povišene vrednosti LDL holesterola (“loš holesterol“) i snižene vrednosti HDL holesterola (“dobar holesterol“).
    • Povišene vrednosti krvnog pritiska (iznad 140/90 mmHg).
    • Koronarna bolest
    • Metabolički sindrom.
    • Porodična opterećenost kardiovaskularnim bolestima.

     

    Kako prepoznati perifernu arterijsku bolest – simptomi i znaci?

     

    Jedan broj ljudi koji boluje od PAB nema nikakve tegobe, dok drugi mogu imati veliki broj lako prepoznatljivih simptoma i znakova.

    • Intermitentne klaudikacije – obično prve tegobe i predstavljaju nelagodnost, bol i grčeve u mišićima nogu (najčešće listovima) ili ruku posle fizičkog napora različitog stepena. Tegobe se karakteristično povlače posle odmora i ponovo javljaju posle ponovne fizičke aktivnosti.
    • Ostali znaci i simptomi – nedostatak pulseva na nogama ili rukama; prisustvo rana koje slabo ili uopšte ne zarastaju; hladne i blede noge; nedostatak maljavosti; deformacija noktiju, koji su krti, lako lomljivi; erektilna disfunkcija kod muškaraca.

     

    Kako se periferna arterijska bolest dijagnostikuje?

     

    Periferna arterijska bolest se dijagnostikuje kroz uvid u medicinsku istoriju, klinički pregled i upotrebom dijagnostičkih testova.

    Uvid u medicinsku dokumentaciju

    Podrazumeva detaljan pregled svih faktora rizika za PAB, sagledavanje svih simptoma i znakova bolesti, kao i uvid u dosadašnju terapiju.

    Klinički pregled

    Izuzetno važan dijagnostički deo koji kratko traje, a pruža veliki broj vrlo važnih informacija. Obuhvata detaljan pregled ekstremiteta i pipanje arterijskih pulseva na tipičnim mestima (u preponama, zatkoleno, na stopalu, rukama).

    Dijagnostički testovi

    Izračunavanje dopler indexa – Jednostavan, potpuno bezbolan test koji pokazuje koliko je dobra cirkulacija na rukama i nogama. Cirkulacije je u potpunosti očuvana ako je index izmedju 0.90 i 1.30. Omogućava praćenje progresije bolesti, odnosno uspešnosti terapije.izracunavanje doppler indeksa dijagnostički testovi, periferna arterijska bolst

    Ultrazvučni pregled - bezbolan i apsolutno bezopasan test kojim se uz pomoć ultra-zvučnih talasa procenjuje stepen suženja arterija nogu i ruku, kao i ”izgled aterosklerotskog plaka”.

    MSCT aortoarteriografija: predstavlja suverenu metodu kojom se jasno prikazuje izgled celokupnog arterijskog sistema nogu u 2D ili 3D formatu. Omogućava jasan uvid u stepen suženja krvnih sudova i ekstenzivnost promena, izled aterosklerotskih promena, razvijenost kolateralne cirkulacije, itd. Ova dijagnostička procedura je najčešće neophodna pre definitivne odluke o izboru lečenja.

    periferna arterijska bolest dijagnostika MDCT

    Klasična arteriografija: do skoro dijegnostički test izbora, uglavnom je zamenjena MSCT arteriografijom. To je metoda kojom se pomoću x-zraka prikazuju krvni sudovi posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva.

    Kako se periferna arterijska bolest leči?

    Lečenje perifierna arterijske bolesti podrazumeva promenu stila života, medikametnu terapiju, hirurško i endovaskularno lečenje.

    Lečenje ima za cilj da se smanje tegobe i simptomi bolesti, poboljša kvalitet života i spreče potencijalno teške komplikacije bolesti. Izbor tipa lečenja zavisi od znakova i simptoma bolesti, kao i rezultata kliničkih i dijagnostičkih ispitivanja.

     

    Promena stila života i medikametna terapija

    Savetuje se izbegavanje i uklanjanje faktora rizika uz adekvatnu medikamentnu terapiji. Cilj je da se održavaju vrednosti šećera i holesterola u granicama normale, kao i kontrolu arterijskog pritiska. Jedan od važnijih delova terapije je i svakodnevna fizička aktivnost uz redukciju telesne težine.

    Hirurško lečenje

    Cilj hirurškog lečenja je da se suženi ili potpuno zatvoren deo arterije premosti. Za premošćavanje (bypass) obolelog segmenta se koristi ili drugi krvni sud (arterija ili vena) ili veštački napravljen krvni sud (graft). Ove procedure ne leče perifernu arterijsku bolest, ali omogućavaju dovodjenje krvi bogate kiseonikom u delove nogu i ruke ispod mesta suženja.

    Endovaskularne procedure

    Predstavlja minimalno-invazivnu tehniku koja se obavlja u lokalnoj anesteziji. Procedura podrazumeva plasiranje posebnih katetera (tankih žica) do obolelog segmenta arterije. Koristi se balon dilatacija (plasiranje sonde do mesta suženja i širenje obolelog segmenta) sa ili bez ugradnje stenta. Pacijenti se mogu otpustiti na kućno lečenje već posle jednog dana od intervencije uz adekvatnu terapiju.